Licence i standardi

Zašto je važno urediti knjigovodstvenu profesiju?
image-0-02-05-7f92e3e3ed0c6d812fb4f48430d13a3389d4b8ee9a3e9c63fcbcb3c02f44b570-V

 

Do promena u zakonodavstvu početkom 2000. godine, bila je prisutna neka zakonska regulativa koja je predviđala licence (u određenom obimu) i standarde u radu. Oni više nisu obuhvaćeni u zakonima koji regulišu ovu oblast. Šta je potrebno za registraciju te pretežne delatnosti, kao i ko može da vodi poslovne knjige, u sadašnjem Zakonom o računovodstvu nije precizirano. Naime, dovoljno je u registracionoj prijavinavesti šifru delatnosti “računovodstveni, knjigovodstveni i revizorski poslovi; poresko savetovanje” i u skladu sa tim Agencija za privredne registre izvršiće upis, odnosno registraciju preduzetnika ili privrednog društva, bez potrebe za dostavljanjem bilo kakvog dokaza da lice može i zna da obavlja taj posao.

 


 

Bez knjigovođe ne možemo evidentirati po­slovne događaje koji se mogu iskazati vred­nosno, pa, samim tim, bez knjigovodstva ne možemo poslovati. Ako na ovaj način odgovorimo na pitanjekoji je značaj i kakav je uticaj knjigovod­stva, što je, istini za volju, najčešći odgovor koji možemo čuti u praksi, rekli smo nedovoljno, a na pitanje smo odgovorili samo delimično. Time smo ujedno i definisali početnu tačku problema sa koji­ma se suočavaju svi oni koji se bave knjigovodstve­nom profesijom u Srbiji: veoma retko se sagledava odgovor na ovo pitanje u potpunosti.

Čak i pored prve rečenice u tekstu, formulisane na ovaj ili neki drugi način, većina ljudi ne misli da je knjigovodstvo neophodno za biznis i češće ga posmatraju kao “nešto što mora da se radi”. Takav stav može da prouzrokuje mnoge nepravilnosti i neregularnosti. Evo kako. Posao knjigovođe ne sastoji se samo u evidenciji, njegova podrška je od vitalne važnosti i menadžmentu kompanije. Upravo od nje zavisi kakve će se taktičke i strateške poslovne odluke donositi, jer su one zasnovane na knjigovodstvenim izveštajima. Moguće negativne posledice na budućnost poslovanja koju može pro­uzrokovati pogrešan podatak iz knjigovodstvenog sistema, nije potrebno posebno elaborirati. S druge strane, bez podrške knjigovodstva teško je zamisliti i kontrolu rada u firmi. Knjigovodstvo je, dakle, toliko značajno menadžmentu da nećemo pogrešiti ako ga predstavimo kao podfunkciju upravljanja kompanijom. Čime odgovor činimo kompletnijim, ali još uvek ne celovitim.

Privredu je teško zamisliti bez knjigovodstva, to smo istakli, ali je teško zamisliti i funkcionisanje same države. Značaj i uticaj koji knjigovodstvo ima na poreski sistem često se zanemaruje i neretko se previdi da je upravo knjigovodstvo jedno od glav­nih karika između privrede (pravilnog obračuna poreza) i državnog budžeta. Posmatrajući knjigo­vodstvo na ovaj način,zapravo ga predstavljamo kao okosnicu savremene države.Tek sada smo odgovo­rili na pitanje, a tako i, nadam se, istakli zašto je od izuzetne važnosti identifikovati i rešiti probleme koje postoje u ovoj oblasti.

Danas, nažalost, nije redak slučaj da knjigovod­stvene poslove obavlja lice koje nije kvalifikova­no, nema dovoljno iskustva ni znanja, koristipirat­ski softver i zastarele stručne časopise, najčešće posao obavlja u sopstvenom stanu (onda kada ima vremena), ne sarađuje sa drugim knjigovođama i relevantnim institucijama (što, ukratko, umanju­jeili eliminiše u potpunosti podršku u vidu profe­sionalnog savetovanja i prisustva predavanjima) i, tako, veoma teško uspeva da bude svakodnevno u toku sa izmenama zakonske i računovodstve­ne regulative. Na ovaj način pomenuta lica, za koje ne možemo reći da su knjigovođe ali koji su plaćeni da “obavljaju” knjigovodstveni posao, u mogućnosti su da svoje usluge ponude tržištu za neverovatno male mesečne naknade, što je primamljivo mnogim privrednim subjektima, na­ročito mikro i malim. Dok ne nastanu problemi. Najčešće je slučaj da se “knjigovođe” sa kojima su klijenti ostvarili saradnju, vodeći se jedino niskim mesečnim paušalom koga moraju da plaćaju, jednostavno sklone kada otpočne kancelarijska ili bilo koja druga vrsta kontrole od strane poreskih organa. Tada je zakonski zastupnik društva – direktor, prinuđen da sam obrazlaže kako je i na koji način knjiženo.

S druge strane, iako postoji zakonsko rešenje predviđeno Zakonom o računovodstvu da deo odgovornosti u slučajuutvrđenog nestručnog i ne­savesnog računovodstvenog evidentiranja prelazi na lice koje je internim aktom ovlašćeno za poslove knjigovodstva, u praksi Poreski organ prilikom izri­canja zakonskih kazni praktično svu odgovornost prenosi na zakonskog zastupnika. Činjenica da neki problemi često nastanu nenamerno zbog nestruč­nosti ne umanjuje štetu ni štetu nanetu klijentu (privredi), ni štetu nanetu budžetu države.

 

Accounting Marketing Financial Teamwork Icon

 

Buđenjem svesti kod privrednih društava i zako­nodavne vlasti da posao knjigovođe nikad nije bio i nikad neće biti posao samo pukog obračuna bez višestrukog uticaja, neophodnost uvođenja licenci i standarda u ovu oblast će se samo nametnuti. Postojanje određenih dozvola za rad iza kojih bi bila Republika Srbija, odnosno određena institucija,reci­mo Poreska uprava, Ministarstvo finansija, Privredna komora Srbije ili neka druga, velika većina problema prisutnih u profesiji bi se rešila i situacija bi se pro­menila na bolje. Jedan od predloga koje zastupam je i osnivanje Komore, po ugledu na Komoru koju imaju advokati (Advokatska komora Srbije), koja bi ujedno mogla da izdaje i dozvole za rad, propisuje i predlaže zakonsku regulativu, ali i cenovnike, koje bi svi članovi Komore morali da poštuju.

Do promena u zakonodavstvu početkom 2000. godine, bila je prisutna neka zakonska regulativa koja je predviđala licence (u određenom obimu) i standarde u radu. Oni više nisu obuhvaćeni u zakonima koji regulišu ovu oblast. Sadašnji Zakon o računovodstvu nalaže da za zanimanje knjigo­vođe nije potrebna određena stručna sprema niti bilo kakva edukacija: u članu 14 pomenutog Zakona koji određuje lica koja vode poslovne knjige i sa­stavljaju finansijske izveštaje, navodi se da “pravno lice, odnosno preduzetnik opštim aktom uređuje školsku spremu, radno iskustvo i ostale uslove za lice koje je odgovorno za vođenje poslovnih knjiga i sastavljanje finansijskih izveštaja”, dok se za poveravanje vođenja poslovnih knjiga i sastavljanja finansijskih izveštaja drugom privrednom druš­tvu, odnosno preduzetniku, u članu 15 navodida “vođenje poslovnih knjiga i sastavljanje finansijskih izveštaja pravno lice, odnosno preduzetnik može poveriti ugovorom u pisanoj formi, u skladu sa zakonom, privrednom društvu ili preduzetniku, koji imaju registrovanu pretežnu delatnost za pružanje računovodstvenih usluga”. Šta je potrebno za registraciju te pretežne delatnosti, kao i ko može da vodi poslovne knjige, Zakonom nije precizirano. Naime, dovoljno je u registracionoj prijavi navesti šifru delatnosti “računovodstveni, knjigovodstveni i revizorski poslovi; poresko savetovanje” i u skladu sa tim Agencija za privredne registre izvršiće upis, odnosno registraciju preduzetnika ili privrednog društva, bez potrebe za dostavljanjem bilo kakvog dokaza da lice može i zna da obavlja taj posao.

U EU, ali i u svim zemljama van EU, postoje odre­đena pravila u knjigovodstvenoj profesiji. Koristim ovo obraćanje i da javno pozovem sve koji smatraju da pravila moraju da postoje i u Republici Srbiji, da nam se pridruže u naporima da ih predstavimo kao obostrani interes privrede i države, što i jesu. Lično se zalažem da uradimo sve što je u našoj moći kako bi predočili prednosti uređenjai najboljih rešenja koja mogu (i hoće) doprineti ažurnijem, tačnijem, ispravnijem, bržem i profesionalnijem radu knji­govođa. Grešaka bi bilo manje, tržišna cena za knji­govodstvene usluge bi bila ujednačena i klijenta bi mogli biti sigurni da su za svoj novac obezbedili vođenje poslovanja prema zakonskoj regulativi, odnosno da su poslovanje prepustili licu koje ima znanje, iskustvo i logistiku. Uvođenjem standarda i licenci knjigovodstvene firme bi tržišnu utakmicu odmeravale kvalitetom i profesionalnošću, a ne cenama. Time bi se poboljšao položaj i knjigovođa i knjigovodstvenih firmi, a zakonodavna vlast bi bila sigurna da su poreske prijave ispravne što će, u krajnjem slučaju, rezultirati i većem prilivu novca u budžet Republike.

 

           Igor Jelić

potpis_IJ

Predsednik UO Konsalting Aktiv grupe
Član UO PKS za knjigovodstveni sektor
Član Parlamenta privrednika PKB

Author: Konsalting tim

Pišite nam