Primer oporezivanja dobiti

oporezivanje_za_tekst_1Pretpostavimo da je firma ostvarila ukupno 2.000.000 dinara prihoda u 2015.godini. Ukupni troškovi su bili 2.200.000 dinara. Firma iskazuje gubitak pre oporezivanja u iznosu od 200.000 dinara. Troškovi reprezentacije su 500.000 dinara (oni su deo ukupnih troškova koje smo naveli).

Za potrebe obračuna poreza na dobit, ograničeni smo po pitanju iznosa troškova reprezentacije. Zakon kaže da se u troškove priznaje samo 0,5% od ukupnog prihoda.

U primeru je to: 2.000.000 x 0,5 = 10.000 dinara. Umesto 500.000 troškova reprezentacije, možemo da koristimo samo 10.000 prilikom obračuna. Dakle, za potrebe obračuna poreza na dobit, koristimo ukupne prihode, a troškove u iznosu od 1.710.000 dinara (umesto 2.200.000), jer se 490.000 dinara troškova reprezentacije ne priznaje. Oporeziva dobit bi bila razlika između 2.000.000 dinara ukupnog prihoda i 1.710.000 dinara. Kao što sledi, razlika je pozitivna: 2.000.000 – 1.710.000 = 290.000 dinara, a iznos poreza koji treba platiti 15% (na oporezivu dobit): 43.500 dinara.

U bilansu uspeha ovaj iznos uvećaće gubitak nakon oporezivanja, krajnju stavku u ovom dokumentu, pa će on za 43.500 dinara biti veći od gubitka pre oporezivanja (koji se dobija knjigovodstvenim obračunom rezultata).

Troškovi reprezentacije nisu jedini čiji se iznos ograničava. Postoji još puno vrsta troškova koji se ne priznaju u celosti ili delimično, što je propisano Zakonom o porezu na dobit privrednih društava (članovima 7-22v). Ovaj primer predstavlja jednu od najnepovoljnijih situacija kada je plaćanje poreza na dobit u pitanju, jer subjekat prikazuje loš finansijski položaj u završnom računu, što može praviti problem priikom apliciranja za kredit kod banke ili slanja ponude za tender, dok, s druge strane, nije oslobođen obaveze plaćanja poreza na dobit.

Knjigovodstveni sektor
Konsalting Aktiv grupa

Postavi pitanje

Author: Konsalting tim

Pišite nam