Televizija, zajednička igra

Kao nekada oko ognjišta, naši ljudi se okupljaju oko televizora. Kuća nije dom ako tv nije uključen od momFamily Watching TV Outline Clipartenta kada se ugleda dan, pa sve do trzanja iz prvog sna od zvuka reklama sa najdražeg od svih ekrana. I premda u Srbiji preko 3,5 miliona ljudi svakodnevno koristi internet, ritual gledanja televizije nije ugrožen i taj bitan element domaće masovne kulture se prenosi s kolena na koleno.

Dakle, dobro poznata priča, takoreći deja vu, koja bi bila interesantna samo za sociološka istraživanja da nije reč o magičnoj kutiji koja je sprovodnik do još impozantnije medijske industrije. A industrija k`o industrija, za cilj ima novac.

Kolektivno smo skloni da procenjujemo sadržaj koji gledamo na osnovu nostalgije prema prošlim vremenima kada je „imalo šta da se gleda“, što ne treba da  čudi, jer prosečan domaći tv gledalac ima više od pedeset godina i može da uporedi sadašnju, digitalizovanu ponudu tv kanala sa vremenom postojanja jedne televizije u državi od dvadesetdva miliona ljudi. Danas 99,3% domaćinstava u Srbiji ima tv prijemnik, savremeni tv gledalac u Srbiji ispred televizora provodi pet sati, I ako se tome doda podatak Ipsos Stategic Marketing agencije da je samo tokom 2014. godine gotovo 6 900 000 stanovnika Srbije gledalo televiziju svake nedelje,  jasno je koliki je značaj i uticaj televizije u domaćem medijskom sistemu.

Moć televizije u sinergiji sa internetom raste. Na nedavno održanoj regionalnoj konferenciji „Digital“, jednoglasni zaključak čelnika svih domaćih komercijalnih televizija sa nacionalnom frekvencijom je da živimo u vreme drugog zlatnog doba televizije. Globalne televizijske kuće se permanentno šire, specijalizuju kanale, unapredjuju sadržaj, pronalaze načine za regionalni razvoj (poput HBO Latin America), ne bi li konstantno uvećavale svoj auditorijum i posledično, profit.

screen-92134_640I domaći emiteri angažuju sve raspoložive kapacitete kako bi opstali na tržištu na kome su budžeti za oglašavanje sve manji. Prema podacima Nielsen Audience Measurementa za 2014. godinu, ukupno tržište oglašavanja je procenjeno na 156 miliona evra, od čega je 83 miliona eura usmereno na televizijske stanice, a na pomenutoj konferenciji, isticana je suma od 70 miliona eura. Na ukupnom televizijskom tržištu tokom 2014. godine najveći udeo u oglašavanju pripadao je televiziji Pink, 36.4%, sledi TV Prva sa 22.9%, RTS1 sa 13.6%, B92 sa 12% i Happy TV sa 4.4%.

Poslovanje oglašivača i poslovanje televizija jeste zajednička igra. Treba igrati mudro, sa znanjem da je RTS najgledanija televizija sa rejtingom od 4,29% i udelom u gledanosti od 20,1%, zatim  televizija Pink sa prosečnim rejtingom od 3,61% i udelom u gledanosti od 16,9%, TV Prva sa prosečnim rejtingom od 2,75% i udelom u gledanosti od 12,87%, zatim B92 i Happy TV (Analiza medijskog tržišta u Srbiji, Ipsos Strategic Marketing, 2015).   Budžeti su u direktnoj proporciji sa kvalitetom programa, te ćemo tokom aktuelne sezone gledati programe takmičarskog karaktera, domaće i strane serije (RTS snima šest serija), rijalitije i u manjem procentu autorske emisije.

„Da nam je više obrazovnog i programa iz kulture“ sada je već deo urbanog mita, jer novac, pogotovo kod komercijalnih emitera, ulaže se u projekte koji su gledani i isplativi. Ups, evo i trećeg partnera u igri koji utiče na tok igre.

milica_gacin

Milica Gacin

Urednik u zabavnoj redakciji RTS-a
i student doktorskih studija

 

Postavi pitanje

Author: Konsalting Saradnici

Pišite nam